Istina. Završila se, (manje više), "primarna akumulacija kapitala" i sad sve to valja, kako tako, legalizovati. A to bez Države ne ide. Oligarhija želi da postane legalna (finansijska, upravljačka) elita. Prirodan put. Već viđen.
Partije su nam katastrofa, to je, takođe istina, opšte mesto. Sve su ili levo-populističke ili kvazi-intelektualno-elitističke.
Ni jedna ne sme da se klasno profiliše. Sem partije penzionera, kojoj zbog toga, svaka čast.
Doduše, to, sa partijama je verovatno tako, zato što su nam klase uspostavljene onako isto kao u Oregonu 1874-1894. Imali smo čak i Vajat Erp period. Dok Holidej nam je, na žalost, emigrirao, ali je bar Pet Geret ostao. I neko vreme su pucali po Dodž Sitiju...
Sad su već kupili odela i oženili se. Pozni period.
Postavlja se samo jedno pitanje:
- Hoćemo li mi to da prihvatimo i tako zacementiramo današnje, postojeće klase u Srbiji, (5% bogatih, 15% parazita i 80% siromašnih) ili će da se promešaju karte i krene u novu (ovaj put kontrolisaniju i uređeniju, baziranu na stvarnim sposobnostima) akumulaciju i klasnu diferencijaciju ?
Jer bez klasa nema ni demokratije. Klase imaju iterese, partije sprovode klasne interese... i tako dalje... i tako dalje...
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 06 jul 2009 23:19
Svetozar Toza Djuric
Tesko da se ovaj gordijev cvor isprepletanih intetesa moze skoro preseci!U nekim latinoamerickim i africkim zemljama(najcesce tamo) sevne mac u rukama vojnih komandanata,ali tada nastaju novi problemi,kada od pucista nastanu vojne hunte koje su takodje veliko zlo.
Mi nemamo vojsku kadru da ucini tako nesto.I to je i lose i dobro.
Uostalom,tako nesto rusi i sve pravne norme jedne zemlje.
Ima li,onda,spasa?Cini se da u neko skorije vreme nema.Jer ni ovaj narod vise nema snage da se bori i izbori sa novim zlom.Uostalom,sve ovo se i radi u njegovo ime,iako protiv njega,sa njegovom saglasnoscu,koja se manifestuje i izlaskom na izbore i davanjem podrske ovoj ili onoj politickoj stranci.
Tako cela Drzava postaje ratni plen posle izbora,a glasaci,njeni vajni vojnici,bivaju utamniceni iza gvozdene zavese svojih uzaludnih nada,kao najobicniji suznji.
Ne znam da li bi pomogla gradjanska neposlusnost,jer i to treba da organizuju neki novi 'lideri',ili motka.....Motkama mi uglavnom mlatimo praznu slamu,uvek iznova.
Jedino bi moglaprava i jedina Pravna drzava,ali Srbi je nece imati jos 5o godina.
Sezdeset godina jedne gluposti mora da nas kosta sezdeset godina druge gluposti!
A onda,kada se konacno opametimo,ako se opametimo,onda ce se vecina nasih danasnjih problema resavati u obicnim psihijatrijskim klinikama za 'lidere' - bilo koje i bilo kakve vrste!
Ali ne u Srbiji...Tada Srbije vise nece biti.
I niko nam nece biti kriv sto je nema.Uostalom,kroz sve ove vekove mnogo vecu stetu nanosili smo sami sebi,no sto su nam naneli svi nasi neprijatelji.
I to je to.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 07 jul 2009 12:11
SFX: Juznoamericki modeli
Gazda Grujo, slazem se, kao i obicno. Sjajno poredjenje sa Myth of the Frontier - primarnim mitom Severne Amerike koji i oznacava trijumf primarnog kapitalizma - The American Dream of Making It. Samo sto je on kod njih u poslednjih 300 godina uvek povezan sa kolonijalnom politikom prema Indijancima (zarazena cebad i ogledalca u zamenu za zemlju) Meksiku, Centralnoj i Juznoj Americi, Evropi, Indokini (Vijetnam, Laos, Kambodza), Africi (Black Hawk Down) svemiru (Starship Troopers). Mi smo mala zemlja koja se smanjuje. Imam jedno drugacije poredjenje.
U Srbiji su primarna akumulacija i ovaj primordijalni kapitalizam (trziste resava sve) dvostruko vezani sa juznoamerickim scenarijem: 5% superbogatih stranaca znaci onih koji se ne predstavljaju kao funkcionalni Srbi (ne rade za dobro zemlje, vec samo za sebe i politicki su povezani). 15% tzv. srednje klase koja bas ne gladuje (ali blizu je), i mora uglavnom da cuti inace je izopstena iz javnog zivota (i sa radnih mesta). I 80% Indiosa (Srbi). E, oni bas gladuju (ekvivalent je skidanje najnizih penzija, kopanje po kontejnerima, usteda na kupovini lekova, zivot u izbeglickim kampovima, bez struje i sl.). Pa, kad znamo da se to dogodilo u Venecueli, Boliviji, ali i u nesto izmenjenoj prici u Hondurasu, Salvadoru, Nikaragvi, Argentini, Peruu, onda imamo predstavu gde smo. S tim sto u Juznoj Americi vidim daleko vise samopostovanja. Zato tamo svetski mocnici podrzavaju separatisticku politiku (Bolivija).
O tome recimo pise Tariq Ali. Ali ovaj pravi levicar (u stvari covek koji postuje slobodu i socijalnu pravdu, a ne zanima me da li ima iluzija sto se tice Karla Marksa jer se prakticno ne bavi politikom) bi za domacu 'levicu' sa Otporom i LDPom na celu rekao da su ono sto jesu - ekstremna, neoliberalna desnica. A nas narod to jos uvek ne shvata. Ali to je i razumljivo: Jer za 80% Indiosa, TV je jedini izvor obrazovanja.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 07 jul 2009 16:29
olako
1. elite u procentu je u proseku 1% do 2%, od Evrope pa dalje,
2. klase su konstrukt, bile i ostale i lakše malo sa njihovom misijom,
3. nacionalni tzv dogovri ili ugovori koji čine navodno platformu evropskog političkog sistema su vrlo jasni i ko se kome u šta meša i kako, a gde nikako - pa zvalo se demokratija ili već; nego je više reč kod utiska o omiljenom efektu lifta, nego o suštini (eno i kod U Beka), a što se
4. majčice Srbije tiče, nije problem neko kao sekretar pokojnika koji je dobio par stotina hiljada već onih pet koji su uzeli po nekih sto miliona i više ne mogu da skinu osmeh (nema ni stranaka, neprijatna je to iluzija),
5. sve to malo drugačije hoda.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 08 jul 2009 09:21
ludi skretničar
Indijancima je glave došla "vatrena voda", a Srbima ružičasta i šifrovana televizija...mada ni na besplatnu ćebad nisu gadljivi.
.jpg)
Partije su nam katastrofa, to je, takođe istina, opšte mesto. Sve su ili levo-populističke ili kvazi-intelektualno-elitističke.
Ni jedna ne sme da se klasno profiliše. Sem partije penzionera, kojoj zbog toga, svaka čast.
Doduše, to, sa partijama je verovatno tako, zato što su nam klase uspostavljene onako isto kao u Oregonu 1874-1894. Imali smo čak i Vajat Erp period. Dok Holidej nam je, na žalost, emigrirao, ali je bar Pet Geret ostao. I neko vreme su pucali po Dodž Sitiju...
Sad su već kupili odela i oženili se. Pozni period.
Postavlja se samo jedno pitanje:
- Hoćemo li mi to da prihvatimo i tako zacementiramo današnje, postojeće klase u Srbiji, (5% bogatih, 15% parazita i 80% siromašnih) ili će da se promešaju karte i krene u novu (ovaj put kontrolisaniju i uređeniju, baziranu na stvarnim sposobnostima) akumulaciju i klasnu diferencijaciju ?
Jer bez klasa nema ni demokratije. Klase imaju iterese, partije sprovode klasne interese... i tako dalje... i tako dalje...
Mi nemamo vojsku kadru da ucini tako nesto.I to je i lose i dobro.
Uostalom,tako nesto rusi i sve pravne norme jedne zemlje.
Ima li,onda,spasa?Cini se da u neko skorije vreme nema.Jer ni ovaj narod vise nema snage da se bori i izbori sa novim zlom.Uostalom,sve ovo se i radi u njegovo ime,iako protiv njega,sa njegovom saglasnoscu,koja se manifestuje i izlaskom na izbore i davanjem podrske ovoj ili onoj politickoj stranci.
Tako cela Drzava postaje ratni plen posle izbora,a glasaci,njeni vajni vojnici,bivaju utamniceni iza gvozdene zavese svojih uzaludnih nada,kao najobicniji suznji.
Ne znam da li bi pomogla gradjanska neposlusnost,jer i to treba da organizuju neki novi 'lideri',ili motka.....Motkama mi uglavnom mlatimo praznu slamu,uvek iznova.
Jedino bi moglaprava i jedina Pravna drzava,ali Srbi je nece imati jos 5o godina.
Sezdeset godina jedne gluposti mora da nas kosta sezdeset godina druge gluposti!
A onda,kada se konacno opametimo,ako se opametimo,onda ce se vecina nasih danasnjih problema resavati u obicnim psihijatrijskim klinikama za 'lidere' - bilo koje i bilo kakve vrste!
Ali ne u Srbiji...Tada Srbije vise nece biti.
I niko nam nece biti kriv sto je nema.Uostalom,kroz sve ove vekove mnogo vecu stetu nanosili smo sami sebi,no sto su nam naneli svi nasi neprijatelji.
I to je to.
U Srbiji su primarna akumulacija i ovaj primordijalni kapitalizam (trziste resava sve) dvostruko vezani sa juznoamerickim scenarijem: 5% superbogatih stranaca znaci onih koji se ne predstavljaju kao funkcionalni Srbi (ne rade za dobro zemlje, vec samo za sebe i politicki su povezani). 15% tzv. srednje klase koja bas ne gladuje (ali blizu je), i mora uglavnom da cuti inace je izopstena iz javnog zivota (i sa radnih mesta). I 80% Indiosa (Srbi). E, oni bas gladuju (ekvivalent je skidanje najnizih penzija, kopanje po kontejnerima, usteda na kupovini lekova, zivot u izbeglickim kampovima, bez struje i sl.). Pa, kad znamo da se to dogodilo u Venecueli, Boliviji, ali i u nesto izmenjenoj prici u Hondurasu, Salvadoru, Nikaragvi, Argentini, Peruu, onda imamo predstavu gde smo. S tim sto u Juznoj Americi vidim daleko vise samopostovanja. Zato tamo svetski mocnici podrzavaju separatisticku politiku (Bolivija).
O tome recimo pise Tariq Ali. Ali ovaj pravi levicar (u stvari covek koji postuje slobodu i socijalnu pravdu, a ne zanima me da li ima iluzija sto se tice Karla Marksa jer se prakticno ne bavi politikom) bi za domacu 'levicu' sa Otporom i LDPom na celu rekao da su ono sto jesu - ekstremna, neoliberalna desnica. A nas narod to jos uvek ne shvata. Ali to je i razumljivo: Jer za 80% Indiosa, TV je jedini izvor obrazovanja.
2. klase su konstrukt, bile i ostale i lakše malo sa njihovom misijom,
3. nacionalni tzv dogovri ili ugovori koji čine navodno platformu evropskog političkog sistema su vrlo jasni i ko se kome u šta meša i kako, a gde nikako - pa zvalo se demokratija ili već; nego je više reč kod utiska o omiljenom efektu lifta, nego o suštini (eno i kod U Beka), a što se
4. majčice Srbije tiče, nije problem neko kao sekretar pokojnika koji je dobio par stotina hiljada već onih pet koji su uzeli po nekih sto miliona i više ne mogu da skinu osmeh (nema ni stranaka, neprijatna je to iluzija),
5. sve to malo drugačije hoda.